Живе
Мария Шерифович –
Ни ока да склопим, постеља празна тера сан, а живот се топи и нестаје брзо, ко дланом о длан. Ко разум да губим, јер стварност и не примећујем, још увек те љубим, још увек ти слепо верујем. Ко луда, не знам куда, љубави се нове бојим, а дане, живе р
03:02